Учешће у поступцима располагања и управљања имовином детета или пунолетног лица лишеног пословне способности

Управљање и располагање имовином  над старијом особом:
Старатељство је као посебан правни институт уређено Породичним законом. У том смислу се разликују штићеник, као лице које се ставља под старатељство и старатељ, као лице које се стара о штићенику, а све по основу решења о стављању под старатељство, које доноси орган старатељства. Решењем о стављању под старатељство орган старатељства поставља старатеља и одлучује о томе где ће штићеник бити смештен. Притом, наведено решење обавезно садржи и план старања.У свакодневној комуникацији често долази до мешања појма старатељство и појма вршење родитељског права. Реч старатељство се не односи на поверавање, васпитање и чување детета једном родитељу приликом развода брака , иако се у лаичкој комуникацији често за такве ситуације каже да је један или други родитељ добио старатељство над дететом.

Управљање и располагање имовином над  малолетним дететом

Разликујемо две врсте старатељства:

1. Старатељство над дететом без родитељског старања (малолетни штићеник)
2. Старатељство над пунолетним лицем које није пословно способно (пунолетни штићеник)

Наиме, под старатељство се обавезно стављају следећа лица:

• малолетна деца без родитеља
• малолетна деца чији су родитељи лишени родитељског права
• пунолетна лица која су лишена пословне способности

Дакле, чак и када малолетно дете има живе родитеље, уколико су они из било ког разлога лишени родитељског права, то значи да је неопходно стављање детета под старатељсто. Притом, бројни су разлози због којег родитељи могу бити лишени родитељског права, те су физичко, сексуално или емоционално злостављање, подстицање детета на кривична дела, напуштање детета и неиздржавање детета само неки од њих. С друге стране, пунолетно лице се ставља под старатељство ако, било због болести било због сметњи у психо-физичком развоју, својим поступцима непосредно угрожава сопствена права и интересе или права и интересе других лица. Наиме, пунолетном лицу ће у тој ситуацији бити неопходан старатељ јер је оно неспособно да се самостално стара о себи. Да би орган старатељства неко лице могао да постави за старатеља, неопходно је да то лице има лична својства и способности потребне за обављање дужности старатеља, као и да је пристало да буде старатељ. Притом, орган старатељства ће најпре покушати да смести штићеника у сродничку породицу, тако да се за старатеља првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије. На пример, уколико штићеник има само једног сродника који је незапослен и који нема довољно средстава ни за себе, у интересу штићеника је да за старатеља буде постављено неко друго лице. Орган старатељства чак може одлучити да лицу под старатељством не поставља старатеља него да дужност старатеља врши он непосредно.Такође, битно је нагласити да дете, односно малолетни штићеник, има право да предложи лице које ће му бити постављено за старатеља, али само уколико је навршило 10 година и уколико је способно за расуђивање.

Битно је нагласити да једно лице може да буде старатељ више штићеника, али само уколико на то пристане и уколико је то у интересу штићеника. На пример, уколико малолетна деца остану без родитеља у саобраћајној несрећи, а имају деду који испуњава све услове да буде постављен за старатеља, у интересу је да се деца не раздвајају, односно да оба детета буду под његовим старатељством.

Заступање штићеника:
Старатељ заступа штићеника на исти начин и у истом обиму у којем родитељи заступају своје дете. Међутим, старатељ ипак мора да тражи претходну сагласност органа старатељства уколико доноси одлуку о школовању штићеника, предузимању медицинског захвата над штићеником и давању сагласности за предузимање правних послова штићеника старијег од 14 година. Претходну сагласност органа старатељства старатељ мора да прибави и када предузима правне послове којима управља и располаже приходом који је стекао штићеник млађи од 15 година.

Прибављање средстава за издржавање штићеника:
Средства за издржавање штићеника старатељ прибавља из различитих извора, и то из штићеникових прихода, средстава добијених од лица која су по закону дужна да издржавају штићеника, штићеникове имовине, средстава социјалне заштите, као и других извора.

У сваком случају старатељ је дужан да предузима све потребне мере како би прибавио средства за издржавање штићеника.

Управљање и располагање имовином штићеника
Старатељ управља имовином и располаже само оном имовином штићеника коју штићеник није стекао радом.

Међутим, старатељ самостално може обављати само послове који спадају у редовно управљање имовином штићеника. Дакле, старатељ само уз претходну сагласност органа старатељства може располагати имовином штићеника и обављати послове који прелазе оквир редовног управљања том имовином.

Притом, наглашавамо да се главница имовине штићеника може употребити само за његово издржавање или за задовољење неког другог важног интереса штићеника, док се приходи од имовине штићеника, уз претходну сагласност органа старатељства, могу користити за подмирење оправданих трошкова учињених током обављања послова старатељства, односно за плаћање награде старатељу.

Остале обавезе старатеља:
Поред наведених обавеза, старатељ је дужан да, у прописаним роковима, органу старатељства подноси извештаје и полаже рачуне о свом раду. Тако, разликујемо редовни извештај, који се подноси почетком сваке календарске године, затим ванредни извештај који се посноси на захтев органа старатељства и завршни извештај, који старатељ сачињава након престанка старатељства. Свакако, извештај старатеља треба да садржи податке о личности штићеника, о условима смештаја, здрављу, васпитавању и образовању штићеника, затим податке о управљању и располагању штићениковом имовином, онда податке о штићениковим приходима и расходима у протеклом периоду и коначно стање његове имовине, као и све друге информације које су од значаја за личност штићеника.

На крају, старатељ одговара за штету коју проузрокује штићенику током обављања послова старатељства, осим ако не докаже да је штета настала без његове кривице, с тим да са њим солидарно одговара и орган старатељства.

Старатељу се исплаћује накнада само оправданих трошкова учињених током обављања послова

Орган старатељства је дужан да разреши старатеља у следећим ситуацијама и роковима

Управљање имовином штићеника – дефинисана у Породичном закону Републике Србије („Сл.гл.РС“ бр.18/15, 72/2011- други закон и 6/15), којима надлежни месно надлежни Центар за социјални рад „Ковин“ са седиштем у Ковину у свом раду мора да се води.

Такође, дефинисано је да се приликом одлучивања о овоме обавезно формира стручни тим (социјални радник, психолог, специјални педагог и правник) Специјални педагог није део стручног тима ако се ради о пунолетном штићенику.

Законска регулатива садржана у Породичном закону Републике Србије:

Управљање имовином штићеника

Члан 139

(1) Старатељ је дужан да управља имовином штићеника коју овај није стекао радом.

(2) Старатељ је самосталан у обављању послова редовног управљања имовином штићеника.

(3) Старатељ може само уз претходну сагласност органа старатељства обављати послове који прелазе оквир редовног управљања имовином штићеника.

Располагање имовином штићеника

Члан 140

(1) Старатељ располаже имовином штићеника коју овај није стекао радом.

(2) Располагање имовином штићеника старатељ може предузимати само уз претходну сагласност органа старатељства.

(3) Главницу имовине штићеника старатељ може употребити само за његово издржавање или када то захтева неки други важан интерес штићеника.

(4) Приходи од имовине штићеника могу се употребити и за подмирење оправданих трошкова учињених током обављања послова старатељства односно за плаћање награде старатељу, а на основу одлуке органа старатељства.