Радним данима од 7:00 - 14:30

Радно време

013/742-985

Телефон

kovin.csr@minrzs.gov.rs

Е-пошта

Учешће у поступцима утврђивања и оспоравања очинства пред Вишим судом

Права и услуге

Учешће у поступцима утврђивања и оспоравања очинства пред Вишим судом


Међународно право препознаје децу као посебно осетљиву и специфичну категорију за чију заштиту предвиђа додатне механизме, те су тако и у вези ове теме интереси детета стављени испред интереса и жеља родитеља, па дете има право да зна ко су му родитељи, а оба родитеља имају право да учествују у одгоју детета.

Када је реч о брачном очинству, оно се утврђује на основу претпоставке патер ис ест qуем нуптие денонстрант, односно отац је онај на кога указује брак. Оцем детета које је рођено у року од 300 дана од дана престанка брака сматра се муж мајке детета из тог брака, само у ситуацији ако је брак престао смрћу и ако мајка није склопила нов брак у том року, што значи да ако је брак престао поништајем или разводом ова претпоставка не важи.

Супротно наведеном, законска претпоставка да се ванбрачни партнер из ванбрачне заједнице сматра оцем детета, као таква не постоји. Ванбрачно очинство се може утврдити на два начина: признањем или судском одлуком.

Признање ванбрачног очинства се врши давањем изјаве, која се по правилу даје пред матичарем који води матичну књигу рођених за дете и о њој се саставља записник. Након примљене изјаве, матичар је дужан да обавести мајку и дете, који имају рок од 30 дана на давање сагласности за признање очинства. Уколико је мајка у пријави рођења детета навела лице које је изјавом признало очинство неће се тражити њена сагласност, међутим ако након пријема позива не дају никакву изјаву или одбију да дају сагласност, матичар је дужан да мушкарца који је дао изјаву о признању очинства поучи о начину утврђивања очинства судском одлуком.

Процес доказивања очинства судским путем регулисан је Породичним законом. Право на утврђивање очинства има мајка, дете и мушкарац који тврди да је отац детета, а тужилац тужбом тражи да се утврди постојање родитељског односа са дететом. Стварно надлежан суд у првом степену је виши суд, док се месна надлежност одређује према пребивалишту туженог, а када је тужилац дете онда може и према месту дететовог пребивалишта или пребивалишту туженог. Када су у питању рокови за подношење тужбе, они зависе од лица која започињу поступак, па ће тако ако тужбу подноси дете рок за подношење бити неограничен; уколико тужбу подноси мајка она то мора учинити у субјективном року од годину дана од дана сазнања за чињеницу да мушкарац кога сматра оцем није признао очинство, а у објективном року од десет година; уколико тужбу подноси мушкарац који себе сматра оцем детета, он то мора учинити у субјективном року од годину дана од дана сазнања за чињеницу да се са његовим признањем очинства није сагласила мајка, а у оквиру објективног рока од десет година. Објективни рок се рачуна од дана рођења детета.

У случају да се по закону други мушкарац сматра оцем, мушкарац који тврди да је отац детета има право на утврђивање свог очинства тужбом за оспоравање очинства, у року од годину дана од сазнања да је отац, односно у року од десет година од рођења детета. Ова тужба може бити усмерена на оспоравање брачног или ванбрачног очинства, а исту може поднети дете, као и мушкарац који мисли да је отац против мушкарца који је признао дете.

Правило је да се код ове врсте спора спроводи доказни поступак вештачењем, методом ДНК анализе, која је најпоузданији начин за утврђивање очинства. Међутим, некад узимање ДНК узорка директно од мушкарца који се сматра оцем детета није могуће- неретко се дешава да тужени избегава приступање вештачењу, па суд не може да изведе овај доказ. Оно што је битно нагласити је да ће суд узети у обзир све релевантне чињенице до којих се дошло путем извођења других доказа током поступка (да је дете било зачето док су били у емотивној вези, да се тужени није противио рођењу детета…), па ће руководећи се најбољим интересом детета утврдити очинство.

Ако се у поступку утврди да је тужени отац детета, суд одлучује о вршењу родитељског права, а дете не само што стиче алиментациона права, већ заснива и сроднички однос са оцем. Уколико постоји потреба за утврђивањем и оспоравањем, процес доказивања очинства је регулисан законом и решава се судским путем.

Виши судови захтевају одређивање колизијског старатеља, који ће у име и рачун детета поднети надлежном суду одговарајућу тужбу притом штитећи најбољи интерес детета.

Колизијски старатељ одређује се решењем Центра за социјални рад „Ковин“ а ради учествовања у поступку и руководећи се најбољим интересима детета.

Тренутно у нашем раду, тужба се подноси Вишем суду у Смедереву али постоји и могућност да услед промене пребуивалишта странака, за сам поступак буде надлежан други Виши суд.

Права које финансира општина Ковин

Центар за социјални рад „Ковин“ Ковин

Трг Жарка Зрењанина 8, 26220 Ковин

Телефон: 013/742-985

Е-пошта: kovin.csr@minrzs.gov.rs

Центар за социјални рад „Ковин“ Ковин